Jedan od prelepih bisera u moru knjiga koje se definišu kao “samopoć” (eng. selfhelp books) je knjiga “Kako naučiti strani jezik” Grejema Fulera (engl. How to learn a foreign language).Pisac ove knjige je po struci politički analitičar i bivši agent CIA koji je dvadeset godina proveo radeći na Bliskom Istoku a trenutno predaje na “Sajmon Frejzer” univerzitetu u Vankuveru.On je trenutno najpoznatiji po svojoj knjizi “Svet bez Islama” koja supotrono uobičajenom mišljenju ne zagovara ljude da se bore protiv Islama već objašnjava istorijske činjenice i opšte poznate stvari koje pojedini ljudi previde u napadima besa i očaja.

U ovom tekstu sam želela da vam približim knjigu gospodina Fulera “Kako naučiti strani jezik” koja je potvrdila većinu mojih teorija o učenju stranih jezika koje često izlažem polaznicima mojih kurseva.
Sa samo četrnaest poglavlja i šezdesetpet strana ovu knjigu svako treba pročitati pre nego što se upusti u učenje nekog stranog jezika.
Posle svakog poglavlja nalazi se sažeti spisak ključnih teza koje treba zapamtiti i primeniti. Navešću samo neke uz moje komentare a vama preporučujem da knjigu pročitate ako već učite ili se pripremate za učenje nekog stranog jezika.

Radoznalost – ključna reč za početak učenja nekog stranog jezika. Posebno će vam pomoći ako pored vašeg regularnog kursa istražujete reči iz oblasti kojom se bavite ili reči vezane za vaš hobi.

G. Fuler vam predlaže u knjizi da postanete glumac – to znači da bi trebalo što više da imitirate maternje govornike i stalno preslušavate dijaloge koje ste radili na kursu.Pamtite izraze napamet.

Ako imate mogućnosti, snimite sebe i uporedite snimak sa maternjim govornikom.

Vredno uvežbavajte nove glasove i ako ste u mogućnosti, posmatrajte govornikova usta jer ćete tako bolje primetiti kako se određeni glasovi izgovaraju.

Nemojte se truditi da svaku reč prevodite već ih učite upotrebljene u rečenicama. Učite napamet fraze.

Ako još uvek ne znate koji strani jezik biste učili, odaberite onaj koji je u istoj grupi kao i vaš maternji. Dokazano je da su ti jezici “lakši”. Engleski i nemački su bliski jezički “rođaci” dok je srpski njihov dalji “rođak” iz indoevropske grupe jezika pa je s obzirom na to nama (govornicima srpskog jezika) još uvek prilično lako da naučimo sve indoevropske jezike a pod kategoriju “teško” spadaju jezici van ove grupe. Pre svega, “ostrvski” jezici : npr. japanski.

Pronalaženje sličnosti između našeg maternjeg jezika i jezika koji učimo olakšaće vam razumevanje njegove sintakse, leksike ili morfologije.

Gospodin Fuler takođe predlaže metod “kartica sa rečima” (engl. Word Cards) o kome ću pisati i dati detaljno uputstvo za njihovu izradu u sledećem tekstu.

Gramatika gradi odnose među rečima i daje im značenje. Jezik bez gramatike je kao čovek bez skeleta.

Neminovno je da ćete jednom napraviti veću pauzu u učenju stranog jezika a ovo su neki od saveta iz knjige kako da osvežite i poboljšate vaše znanje:

Učite i ponovite fraze koje ste do sada radili.

Pogledajte neki drugi udžbenik istog nivoa na kome ste vi trenutno. Naučićete sigurno nešto novo i videti stvari iz novog ugla.

Kupite turistički vodič sa frazama za jezik koji učite.

Slušajte radio a najbolje od svega – gledajte televiziju. (Konkretno za nemački jezik tu je sajt “schoener fernsehen” na kome su svi nemački kanali).

Čitajte novine i uzmite stripove, ili knjige za decu.

Budite svesni da treba puno vremena kako biste postali sigurni u znanju nekog stranog jezika i da se ništa ne može postići “preko noći”.

Jezik je kao okean : beskrajan i nepregledan.

Dunja Špiler